Muzička šizofrenija
Hmm.. Da li bi ste mogli da zamislite muzički pravac koji bi se ovako formulisao ? Ne računajte u to srpski turbo-folk je mislim da to nije muzički pravac već muzička stranputica.
E pa ovako nešto ne morate da zamislite jer već postoji a to svira jedan otkačeni bend iz Kalifornije koji se zove Mr.Bungle. Jedan od prvih podataka koji se obavezno servira kada se pomene ova grupa je to da je njihov šef a istovremeno i pevač, svima nama dobro poznati Mike Patton pevač frupe Faith No More koja, na žalost, više ne postoji. Treba napomenuti da je Patton-ov originalni bend u stvari Mr.Bungle iz kojeg je on došao u FNM 1988 godine, ali je i dalje ostao član svog matičnog benda, tako da je paralelno radio i svirao u oba benda.
Mr.Bungle su do sada izdali 2 albuma. Prvi, koji je nazvan po grupi, izašao je 1991, a drugi Disco Volante, koji je tema ovog skromnog članka, pojavio se 1995 i verujte, još uvek ne deluje zastarelo. Pre ovih albuma grupa je izdala 4 demo snimka koji su izašli u ograničenom tiražu i o njima možete saznati sve na www.cv.org.
Već pomenuto drugo izdanje iščašene sedmorke, Disco Volante, je prava umetnička noćna mora prepuna zastrašujućih slika i veoma, veoma uvrnutog smisla za humor. Ovako nešto divlje i otkačeno, ali genijalno zamišljeno i odsvirano, nije moglo niotkuda izaći nego iz uvrnutog uma mladog Patton-a, glavnog psihopate u FNM. Kombinujući klasične instrumente koji su se oduvek koristili u rok muzici (el.gitara, bas, klavir, organe, tenor saksofon i bubanj) sa instrumentima elektronske muzike, kao i sa veoma interesantnim primitivnim instrumentima kao što su ksilofon, tablas, kandžira, glokenšpil, bongosi, jevrejska harfa, bandoneon i gomila drugih, album Disco Volante je neverovatna muzička mešavina koju ne možete da zamislite dok je ne čujete.
Tokom svih 68 minuta ovog manijačkog CD-a Mr.Bungle vas vrtoglavo vode kroz jazz, metal, noise, elektroniku, techno, funk, latino rok, klasičnu muziku, sambu, polku, narodnu italijansku, crkvenu muziku i još mnogo toga a usput otkrivaju i neke nove muzičke forme koje možete čuti samo ovde. Od uvodne „Everyone I Went To High School With Is Dead” pa do završne „Merry Go Bye Bye”, Mr. Bungle osciliraju od krajnje mirnih tema pa do ultra-brzih eksplodirajućih napada i u nijednom trenutku vam nije jasno u kojem će se pravcu dalje razvijati sledeća stvar pa čak i sledeće sekunde pojedinih numera!
Tu su i gomile svakakvih semplova preuzetih iz video igara na Commodore-u 64, Nintendu a takođe i iz raznih filmova i crtaća. Zbog svega toga, ovakva muzika može biti veoma zabavna i do zla boga smešna ali samo sa ljudima sa jakim stomakom, veoma otkačenim smislom za humor ili muzičkim avanturistima. Ostalima već posle nekoliko minuta može pripasti muka ili će prosto poželeti da razbiju nos onome koji im je dao ovaj CD, pa se on može iskoristiti kao idealan poklon za nekog do koga vam nije stalo (pod uslovom da ta osoba ne ispunjava gore pomenute osobine). U svakom slučaju ovo je genijalan umetnički i muzički poduhvat pred kojim niko ne ostaje ravnodušan i kao takav zaslužuje divljenje. Ako vam slučajno dođe u ruke – čuvajte se !
Nebojša Pešić
ELEF – list studenata elektronskog fakulteta u Nišu, br.14 (jun 1999)
[Bunglemania] Hello, my friend! Zar je moguce da je ovaj clanak pisan pre 11 godina(jun 1999)
Suuuuuper!
Samo sto je meni ovo omiljeni bend od skoro! Jesi li imao prilike da ih slusas uzivo?!