Dvorana “NDK” , sala 1
Ponedeljak 1. Jul 2002 ~ 20:00h – 23:30h
Kada sam negde marta 2002 na www.satriani.com ugledao datume za novu turneju zamalo nisam pao u nesvest ! Nisam mogao da se povratim od iznenađenja da JOE pravi koncert u Bugarskoj. On nikada nije svirao istočno od Nemačke i Italije tako da je ovo bila prava vest bomba. Kako Satrianija pratim još od svoje 14 godine tj. bukvalno od vremena izlaska albuma “Not of this Earth” i “Surfing with Alien” znao sam da ovo nikako ne bih smeo da propustim jer bih izdao samog sebe 🙂
Momentalno sam krenuo na net i potražio zvanični sajt organizatora koncerta www.sme.bg da bih se informisao o cenama ulaznica, terminu i ostalim zajebancijama. Telefonom sam dobio sve potrebne informacije od ljubazne mlade Bugarke. Na Satch-ovom sajtu sam se istog momenta prijavio za redovnu nagradnu igru koja važi za svaki koncert samo za članove Satch-OnLine community a nagrada je ni manje ni više susret sa genijem posle koncerta! Iako je bilo svega 10ak ljudi prijavljeno a izvlačena su čak trojica nisam bio te sreće…zato su par mladih Makedonaca dobili tu čast a nekako smo čak i uspeli da uspostavimo međusobni kontakt i dogovorili se da se nađemo pred koncert.
Izvidnica…
Nedelju dana pred koncert sam sa jednom niškom švercerskom turom otišao u Sofiju da ‘snimim teren’, vidim gde je hala, neki hotel i da kupim karte. Sva sreća ostalo je još par ulaznica za prvih deset redova i odmah sam ih pazario. Dok sam tražio zgodne hotele po gradu zaleteo sam se u jedan očigledno jeftin hotel i zamalo da rezervišem sobu ali na vreme sam skontao da je to neki prikriveni bordel – hotel se zove “Šansa” ! Kako sam bio glup :)) Uz cenu sobe mora da platim i neku prostitutku (100DM) ! Još u tom trenutku su par njih se pojavile iz jedne sobe… sve neke štrokave rugobe azijatkinje, dakle Low-Fi sex za radničku klasu. Blagi užas! Još me one lujke sa recepcije pojurile kad sam pošao da izađem da mi ponude nižu cenu…jedva se otkačih! Neka hvala, moram da kupim kartu za 1 Jul ;)) Kasnije sam konačno snimio jedan zgodan, prost i jeftin hoteličić: ništa lepše, odmah je tik uz železničku stanicu (“Centralna Gara”) i rezervisao sam sobu za famozni 1 jul. Gazda je odmah skapirao da idem da gledam “one silne Amerikance što dolaze”.
Bugari su se dosta promenili to se da primetiti, dosta su ljubazni za razliku od pre desetak godina. Nekako sam preživeo povratak u Srbiju sa švercerima koji su mi momentalno na granici uvalili 2 tone svakojake robe pored kojih i jednu biciklu,ogromni dušek i dečja kolica (!) kad su videli da sam neki “ludak-turista” koji “ništa ne švercuje” ?! 🙂
Polazak!
Nekako sam izregulisao odsustvo sa posla i jedva dočekah taj 1. Jul ! Voz za Sofiju krenuo je tačno u 03:00h ujutro. Imao sam veoma lepo društvo u kupeu: dve lepe devojke koje se bave socioliogijom, jedna naša i jedna Bugarka koje su išle na neki seminar. Na granici smo proveli više vremena čekajući da nas puste nego u putu. Ušli smo u Sofijsku stanicu oko 9 ujutro i za nekoliko trenutaka sam bio u u hotelu. Treba da se odmorim i psihički pripremim za susret sa MAJSTOROM…
Hotel
Dok sam se izležavao u krevetu javili su na nekoj lokalnoj bugarskoj TV stanici da “Satrianiju nije još stigla oprema i da se razmatra opcija da se montira lokalno ozvučenje”!? Aaaah !? Kakav šok ! Koje bre crno lokalno ozvučenje ?! Pa ima da zvuči ko jedno veliko sranje. Hteo sam da poludim…sledećih 2 sata molim se u sobi da stigne taj avion sa gitarama i kamioni sa ozvučenjem..
Happy
Pred sam polazak na koncert oko 18 h javljaju STIGLA OPREMA i uveliko je montiraju !! Ueee ! 😉 Koncert će kasniti samo sat vremena…baš su profi ti Ameri 😛
NDK
Dolazim ispred NDK i gledam da prepoznam mlade momke iz Makedonije. Ha..kako sam ih zbunio kad sam im prišao. Očekivali su nekog vršnjaka kad ono neki stariji lik 😉 Ide upoznavanje i pričamo o muzici i malo o sebi. Pokazuju mi backstage propusnice a ja … ne da im zavidim nego … dođe mi da plačem što ne mogu sa njima posle koncerta. Jedan od njih mi obećava da će mi uzeti autogram a ja sam mu zahvalan do groba!
Čim su se otvorila vrata hale krenuli smo unutra. Bila je neka promocija Koka-Kole i odmah tu na ulazu lepe Bugarske hostese su nad zatrpale flašicama od 0.33 tako da nisam morao da brinem dal ćemo ostati žedni… koka kole je bilo preko glave i posvuda. Gledam ljude oko sebe i nemogu da se načudim: uglavnom stariji ljudi oko 30ak godina i više. Klinaca skoro da nema. Ima naravno određen broj hevi metalaca i par tipova sa Deep Purple majicama.
Divno ! Znači Bugari kapiraju na kakav koncert idu 😛 Kasnije sam hevi klinčuriju video tek na balkonu. Taman da ne smetaju 😉
dvorana se puni…
Uglavnom ozbiljna publika i koliko sam uspeo da pohvatam neke razgovore uglavnom jazz-rock orjentisana. Lepo! Oseća se da je prava balkan atmosfera…samo nisam sreo nijednog drugog Srbina ? Makedoncima svaka čast, nisu se obrukali, došli su velikom broju. Neki tipovi iz publike glasno komentarišu ozvučenje, čujem da je tonska proba obavljena i da su neki uspeli čak i da se umuvaju pre toga. Gomila novinara se gura po obodu hale sa fotoaparatima… eh, opasni Bugari postadoše kad su počeli da ovakve bendove zovu da sviraju.
bina pre početka…
Satch !!
Kad su se ugasila svetla, naježio sam se. Čujem glas na bugarskom kako najavljuje da je Joe tu speman da pruži nešto što Bugarska nikad nije doživela…i počinje da dolazi zvuk! Jao…dobro poznati feedback sa glasovima deteta preko telefona … Flying In a Blue Dream !
Još više se ježim – ludilo…Polako na levoj strani bine se pojavljuje dobro poznata silueta…u tom trenutku nikad se u životu nisam tako lepo i čudno osećao.
Evo ga bre, tu je 10 metra ispred mene, živ čovek od kosti mesa, stvarno postoji. Glupa razmišljanja u tom trenutku zar ne ? Pa kada nekog slušate više od pola svoga života i znate u notu svaku njegovu stvar a samo imate cd-ove i video kasete to je sasvim normalno 🙂 Delirium…ko zna kakav sam kretenski blaženi kez držao na licu hipnotisan sledećih nekoliko minuta buljeći u njega ! Sledeće čega sam postao svestan kada je legenda Jeff Campitelli počeo da udara u bubanj je bio ZVUK! Pa to je kristalno jasan zvuk, čujete svaki instrument, svaku činelu…gledam prvi koncert u životu na kojem sviraju ljudi koji su među najboljim muzičarima na svetu. Eej Nebojšooo …gde ti ode život. Neki idu na njegov koncert svake godine. Posle “Flying…” ide mali šok. Joe kreće da svira Crushing Day ! Ipak je posle puuno godina Joe uslišio molitve fanova na web sajtu da u repertoar uvrsti ovaj genijalan i za sviranje veoma težak instrumental ! Koja ludnica… to nije svirao možda više od 10 godina. Ne znam da li je ikada snimljena uživo, čak i na butlezima je nisam našao. Primetno su je usporili što znači da se i sam Satch teško nosi sa ovim instrumentalom 🙂 Bubnjar Jef Campitelli je prosto fenomenalan ! Na opštu nesreću u ovoj postavi nije bio genijalni basista Stuart Ham već neubedljivi rocker Mat Bissonette koji se ne može porediti sa debelim Stew-ijem ! Prateći gitarista Galen Hanson je bio korektan…
Posle super iznenađenja sledi pozdrav publici. Kreće zatim Devil’s Slide pa Cool #9 (sa totalno novim pristupom i improvizacijom na početku instrumentala), predivna the Crush of Love, a onda je Joe otprašio ‘Trbušnu Plesačicu’ tj. Belly Dancer na koju su Bugari posebno otkinuli jer je u nju Satch ubacio neki nama bliski narodnjački melos. Sledeća je bila Ice 9 i posle nje Joe je predstavio svoju novu gitaru sa 7 žica (po nagovoru Steve Vai-a ?? 😉 a na njoj je odsvirao Mind Storm sa novog albuma. Koncert je nastavio sa Seven String, Oriental Melody i meni omiljenom The Extremist !
Sledi meni najomiljenija stvar na novom albumu New Last Jam za koju Satch je dao malo objašnjenje da je svira sa dvovratom gitarom sa različitim štimovima – jedan egzotičan za ritam i drugi standardni za solo. Prvi set se završio naravno sa Summer Song. Genijalna stvar 🙂
pauza…pa drugi set!
Za vreme pauze smo hvatali vazduh i pokušavali da shvatimo da smo na koncertu Joe Satriani-a 🙂 U drugom setu Joe je krenuo u svom tapping akustičarskom fazonu (vidi sliku dole!). Na moje veliko oduševljenje krenuo je The Headless Horseman !! Joe je prvo najavio pesmu ovako : “Well this is a very funny song and you can freely laugh” ;)). Za sve nas prisutne ovo je očigledno jedna cool stvar i nikome nije bilo do smeha 🙂 A onda…Midnight !! Najlepša njegova klasika, padam u nesvest…
Joe dok svira The Headless Hoseman (“Well, this is a very funny song and you can freely laugh…”).
Sledi I Believe, fenomenalna Starry Night (opet nije dobio Grammy 2003 godine siromaško, a toliko se trudi), otkačena The Mystical Potato Head Groove Thing pa definitiivno najekploatisanija njegova numera po raznim špicama na TV-u i radiju: Always With You, Always With Me. Onda me je začudio što je odsvirao Why sa Extremist albuma (mislim da je nije svriao ranije) pa je posle nje odsvirao interesantnu Mountain Song koja se nekako lepo slaže uz prethodnu Why. Posle smo čuli kako svira fenomenalni uvod u Raspberry Jam Delta V i tada sam malo divljao sa mojim novim prijateljima iz Makedonije 🙂 Onda ide čuveni BIS i naj naj najinstrumentali svih vremena Surfing With The Alien i Satch Boogie !!! Za kraj je odsvirao Friends sa onim zezanjem kao na Live in San Francisco (on odsvira nešto na gitari a mi to da otpevamo u horu). Eh… sve ima svoj kraj. Nije mi bilo žao, otprašili su fenomenalno 2 i po sata! Sve što sam hteo da čujem sam čuo i to je ono što je najlepše od svega Hvala čika JOE ! 😉
Ne bacaj bre te trzalice više … izginusmo! 😉
Odmah posle koncerta …
Srećni Pavle, Darko i Nikola (društvo iz Makedonije) su zapalili sa bekstejdž propusnicama iza bine a ja sam sa još par njihovih prijatelja čekao da se vrate. Oni su bili super, doneli su mi čak i autogram na providnom samolepljivom papiru koji sad krasi moju gitaru 🙂 Zahvaljujem momci za ovaj poklon stvarno je divno od vas.
Onda smo se fino rastali i krenuli svako u svom pravcu. Kasnije sam saznao da je Joe izašao pored hale na zadnji ulaz i tamo se slikao sa svakim koji mu je prišao. Eto koji sam ja srećnik …:(
Sophia at midnight…
Bilo je onako veoma ‘interesantno’ pri šetnji kroz Sofiju oko ponoći. Onako raznesen utiscima dok sam išao ka hotelu, bio sam stalno napadan od strane bugarskih prostitutki na svakih 200 metara. “Iskaš li sex ?” ;)) Jedna klinka je toliko bila uporna da me je uhvatila pod ruku kod onog čuvenog mosta sa lavovima i tek sam uspeo da je otkačim pred hotelom ! A onda me je tu me napao neki pas čuvar na parkingu ali sam uspeo da se izvučem. Zamalo da nastradam, stvarno je bilo gadno, sve vreme sam mislio da će skočiti na mene 🙁 Kad sam ušao na recepciju, prekinuo sam hotelijera u gledanju TV (naravno, pornić je bio u pitanju) a čovek se nije ni potrudio da promeni kanal pored uvaženog gosta. Kad sam se istuširao, skrasio i legao u krevet hteo sam da pogledam TV. Šta mislite šta je bilo od programa na hotelskom TV-u ?
Sutradan uveče oko 18h sam već bio u Nišu… i evo napisah review na engleskom za zapadnjačku bratiju na netu. Utiske mojih prijatelja Makedonaca a i ostalih možete pročitati na
http://www.satriani.com/perl/2002/review-show-all?by=gig&key=110