Dan 0 – Dolazak u Torino!

Imao sam čast da od oktobra do decembra 2008 budem na stručnom usavršavanju u Italiji kao stipendista organizacije Hydroaid iz Torina na kursu “Management and Governance of Integrated Water Service Cycle”. Otvorio sam novu sekciju gde ću objavljivati neke detalje ovog za mene jedinstvenog, predivnog i korisnog iskustva.

Jedno upozorenje: čitati isključivo sa nišlijskim ili južnjačkim naglaskom jel je NAMERNO tako pisano! Ko razume, razumeće a za ostale samo mogu da kažem jedno: živeo Ivan Ivanović!

I tako do aerodroma me ispratile dve Biljane – moja žena i moja draga tetka <3…

Uspeo sam da stignem na onaj drugi avion jer je kasnio čitavih sat i 10 minuta 😉 Inače Terminal 2 Minhenskog aerodoroma i nije tako strašan koliko je dugačak, gola voda sam bio jer sam jadan trčao da stignem avion na drugom kraju aerodroma a on ispade da kasni sat vremena 🙂

Evo jedne lepe slike iz aviona, negde iznad Nemačke.

U njemu sam se veoma lako sprijateljio sa jednim italijanom – u pitanju je Fulvio Albano, tenor-saksofonista i svetski poznat muzičar iz Pijemonte regije u Italiji. Usput je i umetnički direktor Torinskog Jazz kluba. Wow 🙂 Sedeli smo zajedno, ispričali se, lepo razmenili telefone i mejlove, dogovorili njegov nastup na sledećem 26-om Nišvill Jazz festivalu a on obećao da će mi da karte za neke koncerte dok sam ovde 😀

Serbian In Torino, Star Date: 12-Okt-2008

Stigoh bez većih problema u nedelju oko 19h u ITC-ILO tj. u prevodu “Međunarodni Centar za Obučavanje” u Torinu. Sledećih par meseci ću provesti u njemu.

A ovde u kampu je mirno, ko da sam u neku banju doš’o. Ima i amera, kineza, paragvajaca, italijana, indijaca, arapa i arapljanki (zamotanih i odmotanih) itd. Baš šareno. Vidim neke silne turističke ponude oblepljene svuda po kampu od 20-50 evra – sve u Italiji se može obići (skoro) za male pare. Evo slika.

Kad sam stigao ispostavilo se da imam cimerku umesto cimera ! Neka žena iz Gruzije. Italijani se zajebali, mislili da je muško zbog imena, koje može da se tumači i ovako i onako pa su nas smestili u istu sobu – katastrofa! 😀 A vala svako bi se zajebo da je samo vidi 😮 Još luđe, ona se toliko potresla i sva oduzela jadna kad sam počeo da joj objašnjavam da su nas greškom stavili u istu sobu. Alo bre ženo ispraviće se greška – Šta li im bre rade tamo u toj Gruziji ? Kakva ludača, htela ladno da mi zatvori vrata ispred sobe, onako bez ijedne reči a ja stojim sav lipsao sa koferom od 300 kila !? Jedva sam joj objasnio da pođe sa mnom na recepciju i da rešimo to. Šta da kažem drugo sem da me oduševio pristup gruzijske intelektualke :S Ima još bisera od nje ali neki drugi put.

Naravno, brzo smo to rešili i tako sam privremeno ‘single’ u novoj sobi. Eh kad bi tako ostalo sreći ne bi bilo kraja. Ali nema šanse da nekom plaćaju punu cenu sobe da se širi po njoj – sutra garant dobijam nekog bantu-crnca sa koskom u bradi (“My name is Borat, I like sex”).

A večeru mi naplatiše ladno, kaže italijanka na kasi “nije mi aktivirana kartica za restoran” – još ja naravno nasipao ko majmun 300 kila hrane jer mislim da je besplatno. Onaj recepcioner me već zapamtio po imenu kad sam po drugi put došao da prigovorim nešto. Rekoh mu “brate, em mi uvali onog gruzijskog aliena , em me sad zajeba za restoran”. Izvinjavao mi se do nebesa pola sata !

A to nije sve: kad sam posle otišao u sobu i pogledao program za sutra, video sam da mi dao pogrešan materijal. Dao mi nekakva sranja o poljoprivredim kulturama, a moj kurs o vodovodnim sistemima izgleda dao nekom drugom što ide na poljoprivredu – mogu samo da zamislim i njegovu facu dok je listao program. Veoma me interesuje kako će ovaj recepcioner da mi se izvinjava sutra, poneću kameru da ga snimim. Sve u svemu dopada mi se početak 🙂

p.s
Imam net sobi 00-24h, Skype, Gtalk … ma sve šljaka na 40 MBit 8) !!