Krenuli smo dalje istim putem kao i juče, koji ide pored azurne obale,da bi videli i uživali još više u ovoj lepoti. Posle pola sata lagane vožnje, negde predveče, stiglosmo u Monte Carlo ! Posle parkiranja u podzemnom izašli smo kod Okeanografskog muzeja u Monaco-ville u kome živi po zadnjem popisu 1151 duša.
Gradić, popularno nazvan «Rock» (iliti «Stena» za one koji su učili ruski u srednjoj) je u stvari stari grad-utvrđenje koji je nastao negde u srednjem veku kada su se francuzi svakodnevno tabali sa italijanima u toj oblasti. Tu živi trenutni vladar Monaka, čuveni princ Albert II, više poznat po tome što je meta svih poznatih i nepoznatih belosvetskih sponzoruša i stjuardesa koje su tog ‘naivka’ uglavnom ‘vatale na dete. Njemu je majka čuvena glumica Grace Kelly koja je inače sahranjena 1982 u obližnjoj kapeli Sv. Nikole koju smo takođe posetili.
Fenomenalni pogled na Monte Carlo u sumrak me je podsetio na moju prošlogodišnju posetu i upozorenje da ne slikam previše blizu jahti da me ne bi neki orangutanoliki ruski šibadžija istreso iz gaća, pojeo memorijsku karticu i zafrljačio aparat u Ligurijsko more.
Posle foto seanse i saplitanja od milion neizbežnih kineza krenuli smo da silazimo u grad. Nisam mogao da verujem da ćemo ući u čuveni kazino jer nas je moj prijatelj iz Makedonije sve vreme ubeđivao da moramo da budemo propisno odeveni. Ne znam za to, ali ja sa mojom casual uniformom koja se sastoji od farmerica, voljenom majicom benda Boards Of Canada, sketchers patika i krajnje nedefinisane frizure sam ušetao bez većih problema – jedino sam morao da odložim kameru i mobilni i to je sve što su tražili. Krenuo sam odma na poker aparate, pošto je to jedino što sam znao da upotrebim od svih onih silnih skalamerija za otimačinu novca. Dok su ostali skrcavali svoje silne sume od 1000 eura, ja sam svoju bedu od 10 evra podigao na 35, pa onda došao na 30 i inkasirao. Dok me je isplaćivao, krupije me je tretirao kao da sam jednoćelijska ameba a ne ljudsko biće. I tako se ja obogatih u Monte Carlu pa nek ide život. Bar sam povratio one pare što sam izdavao ova 2 dana na dva sendviča, jednu vodu i pišanje po njihovim luksuznim WC-ima gde vam puštaju pop-muziku i mirise parfema dok pišate, a babasere izgledaju bolje obučene nego ‘Modelsice’. Oštetivši kazino kao kad komarac gricne Godzillu, izašli smo u noć.
Ovi moji drugari kafe-manijaci su seli da ‘piju’ espreso od 2.5€ (1 milimetar = 1 €) i Koka Kolu od 6€ – ja se zahvalih i odoh da gledam čuvenu oštru krivinu staze Formule 1.
Ubrzo posle toga okupismo se ponovo svi i krenusmo ka kolima. Usledila je noćna vožnja prema Italiji. Odmah posle izlaska iz Monte Carla iznenada se stvorila takva magla da smo skoro jedva mogli da vidimo put. Usporili smo na 40 i tako vozili do granice tj. do Ventimiglie. Malo se razbistrilo posle ulaska u Italiju ali posle opet tako sve do Torina!
Ja sam se bio uplašio s razlogom da ćemo promašiti odvajanje za Torino jer se bukvalno nije videlo ništa. Nekako smo se isključili i ušli u grad malo posle ponoći. Huh, gotova je još jedna avantura za ovaj vikend !