Zahvaljujući njegovom prvom dugosvirajućem izdanju iz 1994 g. “MELLOW GOLD“( i svetskom hitu “Loser”), mladi gospodin iz Amerike po imenu Beck Hansen je izašao iz okvira svoje napredne i demokratske otadžbine i počeo zaluđivati omladinu evropskog i ostalog dekadentnog sveta. Vratolomnim “ODELAY” albumom iz 1996 (njegov zvanični drugi album) Beck je potvrdio da nije ‘one-hit-wonder’. Njegov nenormalni talenat za stvaranje muzike koja je neka čudesna mešavina country, rock, hip-hop, rap, noise, blues, folk, jazz i još ko zna kojih pravaca, kao i njegovih suludih tekstova – bio je sasvim dovoljan da shvatimo da on nije samo talentovan, već i da je u stvari – genijalan ! Sa samo par albuma i nekoliko godina muvanja po svetskoj muzičkoj sceni ,Beck je postao nešto što mnogi postanu posle pet ili šest albuma i mnogo više godina sviranja.
Krajem prošle godine,ovaj ¨amerikanische Wunderkind¨ se pojavio sa svojim trećim CD-om kojeg je krstio kao – MUTATIONS. Taj naslov već postaje jasniji posle prvih nekoliko preslušanih stvari. Svako ko prati njegove ludosti od ranije biće zatečen neoubičajenim laganim tempom kojim se odlikuje svaka stvar na ovom albumu! Atmosfera koju stvaraju pesme kao što su Cold Brains, Nobody’s Fault But My Own i Static je krajnje opuštajuće-popodnevna i tekstovi govore o nekim “normalnijim” osećanjima za razliku od onih na koje smo navikli da slušamo od njega. Interesantno je da i na ovom albumu postoje njegove karakteristične alternativne-kantri-bluz ispičuturske ispovesti, kao što su Bottle of Blues i Canceled Check, koje kada čujete, momentalno možete da zamislite veselo pijano društvo farmera u nekom zabitom američkom baru kako iskapljuju svoje čaše sa viskijem i padaju pod sto. Tu su i Lazy Flies koja neodoljivo podseća na raspoložene Bitlse, lagana Dead Melodies koja se dešava noću, u vozu prepunog umornih putnika koji dremaju i Tropicalia kao letnja džez-pop tema iz 60’ih (što podseća na film “Party” sa Piterom Selersom) koja je izrešetana sa Beck-ovim krajnje blesavim semplovima koje samo on može da smisli pa zbog toga najviše podseća na stvari sa prethodnog “Odelay” albuma.
Kao što se čuje na ovom albumu, Beck se odlično (a zar bi i mogao drugačije ?) snalazi između tradicionalnih folk motiva Amerike i uspešno barata njihovim kombinovanjem sa savremenim muzičkim trendovima što u svakom slučaju zvuči veoma dobro, interesantno i na momente duhovito. Sve to je u skladu sa njegovom otkačenošću koja se vidi u svemu a naročito u svakom njegovom video spotu koji je mala mini parodija svega što ga okružuje u Americi. Albumom totalno preovlađuju zvuci akustične gitare i ceo se može hladno odsvirati kao unplugged i to u originalu.
Beck je snimio jednu mirnu i intimnu ploču ali se po meni nije mnogo udaljio od omiljenih tema tako da je ovo neka njegova lagana mutacija. Na kraju, mislim da od njega uvek možemo svašta očekivati !
Nebojša Pešić
ELEF – list studenata elektronskog fakulteta u Nišu, br.14 (jun 1999)
