Centar (ITC-ILO) je fenomenalan. Sobe su super a hrana u restoranu je prilično raznovrsna. Imaju ogromnu biblioteku, knjige mogu i da se preuzimaju preko neta kao PDF ali samo dok sam ovde.
Moji novi drugari su: Bojana iz Crne Gore koja je dipl.građ.ing, Blagoj iz Makedonije ‘computer scientist’ kako mi reče, a meni nekako najsimpatičniji od svih (jer je prvi južno-amerikanac koga sam upoznao u životu), Omar iz Hondurasa koji ima samo 22 godine. Izuzetno fino vaspitano dete i veoma dobar momak. Već posle prvog dana smo se mi balkanci zbližili bez problema. Omar je Blagojev cimer pa se i on zbližio sa nama po nekom automatizmu. Omar stalno kuka kako mu je hladno, a ja srpski pokvarenjak sam ga jos više naplašio pričama o hladnoći jer nije video zimu nikad. Kaže čovek da živi u karipskoj klimi ceo zivot – u jeee kako li je to lepo ? Ja sam mu obećao da ću sa velikim zadovoljstvom da prvo njega natrljam grudvama kad padne sneg, a on me pitao “A šta je to ?”, ja mu samo reko’ “YOU WILL SEE !!!” 😀
Na drugoj strani su se združile albanka, jermenka i ona preplašena (zlostavljana u detinjstvu ?) gruzijka tj. moja nesuđena cimerka. Sve one su prilično ćutljive, uopšte ne postavljaju pitanja za vreme predavanja. Izgleda da im treba vremena malo. Iskreno, kad sednu za stolove onako jedna pored druge, nekako mi na tom stolu odma’ zafali karirani stolnjak, meze, rakija i Mitar Mirić sa mikrofonom u ruci ispred njih.
Danas popodne, Carlotta (predavač za GIS) me je zamolila da održim malu prezentaciju onoga što sam radio u MapInfo-u. Dala mi je deset minuta od svog predavanja jer joj se dopalo to što sam joj pokazao dva dana ranije na mom laptopu. I tako ja održah prezentaciju GIS-a Niškog Vodovodnog Sistema na kojoj su Palestinci i Jordanac najviše bili fascinirani ortofoto snimkom a zatim i celom mrežom sa sve priključima i vodomerima koju su videli. Kako je rekao njihov jedan momak Ahmed, to je za njih tamo još naučna fanastika. Udaviše me pitanjima ‘kako ovo’, ‘kako ono’ ali … meni je bilo sve to simpatično. Kad sam pomenuo vojne topografske karte najviše ih je zanimalo odakle mi takve karte 😀 Nisu mogli da veruju da sam uspeo da ih nabavim tek tako. I tako sad ispadoh za njih neka faca ovde, pa sad su kao ono u ‘respect’ fazonu, jbg imam vojne karte 😛
Obišao sam grad više puta popodne i uveče i stvarno je prelep. Grad je neverovatan, preko 30 muzeja različite tematike, ogromni trgovi i široke ulice sa starim zdanjima. Ja sam ga više zamišljao kao neki ultra-moderan grad sa nekim zgradurinama i sl. zbog FIAT-a i industrijske oblasti.
Već polako pravim spisak muzeja koje ću da obiđem ali kasnije kad zazimi malo. Sada koristim lepo vreme i samo sight-seeing dolazi u obzir.
Najbizarniji muzej koji ću probati da posetim je 70km od Torina, tačnije u pitanju je RUDNIK TALKA ! Zatvoren pre 10ak godina sada služi kao turistička atrakcija. Sedneš u rudarski vozić i vouuuušš ! Pravo u jamu! 3 sata traje tura, obilaze se ludila neka pod ne znam kojom dubinom i potrebno je da poneseš topliju garderobu i jače cipele ili patike. Poslao sam mail da vidim kada ima tura jer mora da se najaviš unapred.
Malo sam se procununjavao po muzičkim prodavnicama i onako… nije više to sport ko nekad. Sad i u Srbiji možeš da nađeš neke originale a vala od kad Amazon šalje u Srbiju, izgubilo je malo čar to kopanje po CD shopovima. Nisam našao neki interesantan music DVD a obišao sam jedno 3 prodavnice. Kupio sam samo jedan CD. Mnogo su pod mainstream ovi italijani. Dolazi im uskoro u Torino AC/DC pa su se svi shopovi ubacili pod tu foru. Diskografije, video DVD, trte mrte sve od AC/DC možeš da kupiš.