… Star dates 24/25.10.2008
Konačno dočekah ovaj weekend da malo promenim atmosferu. Od silnih predavanja i poslepodnevnih šetnji po Torinu sam već dobio popriličnu moždanu a bogami još veću fizičku kondiciju. Ove nedelje smo čačnuli hidrologiju, radili stormwater tematiku i osnovne principe modelovanja (naširoko poznata free open source aplikacija SWMM, koju radi ista organizacija koja pravi i EPANET) i to je bilo najinteresantnije.
Na kraju nedelje, došla je tema koju sam ja (naivko) jedva čekao da bi se upoznao sa tom oblašću – Groundwater modeling. Ja reko’ sad će neke bušotine, merenja, analize terena, vode, softveri, trte-mrte (na kraju krajeva, čovek je najavio silne case studies širom sveta) kad ono, ispostavilo se da je naš predavač sa univerziteta u Padovi toliko zaljubljen u jednačine i kvantnu fiziku (!) pa je uspeo da nas totalno ubije pojam sa svom onom iznetom teorijom – nisam mogao da se opasuljim do večere. Što se tiče onih case study priča, mislim da bih mnogo mnogo lakše razumeo da je recimo objašnjavao pokušaj Amerikanaca da ponovo pošalju ljudsku posadu na mesec, gde bi ovoga puta pilotirale 3 babe od 80 i kusur godina sa strašnim zdravstvenim problemima. Nisam imao pojma da je ova tema totalno SF !
Côte D’ Azur!
Jedva dočekasmo subotu ujutro da krenemo po kola koja smo rezervisali u AVIS-u. Krenuli smo tačno u 8:30h, a kada smo ušli u gradski BUS nismo bili nimalo svesni da su krenuli tek prvi minuti naše ČETVOROČASOVNE (4h) avanture. Ajde što smo potrošili 1h i 20min da promenimo 3 busa da bi došli do tačke na totalno suprotnoj strani grada i još jedno pola sata u agenciji, nego smo se još i kolima vraćali nazad kroz Torino pa sigurno pola sata duže. I to samo zato što smo vozili kola kao Richard Pryor (slepac) i Gene Wilder (gluvonemi) u čuvenoj komediji “See No Evil, Hear No Evil“. Blagoj je vozio a ja gledao planove kuda idemo. Onda smo mi face uleteli mrtvi ladni u posebnu traku sa šinama koja služi isključivo za tramvaj i vozili jedno 700 metara! Koji smo mi srećnici bili, prosto neverovatno kako nismo napravili neko sranje :S A mogu samo da zamislim šta li su pomislili oni ljudi koji su čekali tramvaj na stanici kada je umesto očekivanog tramvaja prošao automobil sa 2 balkanca u njemu od kojih jedan nešto viče na nerazumljivom jeziku i izbezumljeno gleda plan grada u ruci a onaj drugi za volanom bleji na sve strane ko Alisa u zemlji čuda pokušavajući da shvati šta se dešava. Nekako smo se posle 2-3 promašaja nekih skretanja dovukli do ITC-a i to nešto malo pre 12h !
Znači zapalili smo prvo u Kan dok je još dan. Gle, rimuje se 🙂 Tamo smo se izmajali po onom brdu dušu sam ispustio a posle smo išli malo do mora.
Uveče smo stigli u Nicu. Ja sam inače jedva čekao da opet dođem u ovaj divan grad da bih večerao u nekom od onih fenomenalnih restorana u starom gradu, jer smo prošle godine propustili to da uradimo ja i moja žena mi Biljana. Smestili smo se u hotel Etap, posle malo lutanja, jer se nalazi na kraju grada. Hotel je prilično jeftin. Soba nas je koštala 48€. Onda smo se sjurili u stari grad da se smestimo u neki restoran.
Nisam možda baš napravio izuzetan izbor za večeru ali riblja čorba je bila odlična. Moram da priznam da moj ćale i dalje pravi najbolju riblju čorbu na svetu. Mogao bi da podučava ove frenčmene ovde. Bio je tu i beef u bearnice sosu koji izgleda kao da mi se svraka posrala nasred šnicle a i ukus mu nije baš daleko od toga. Za dezert sam izabrao kao siguricu (ako to postoji kod francuza ?) tj. sladoled koji je bio OK. Nisam smeo da se upuštam u avanturu kao moje drage kolege koji su svi uboli nešto levo za dezert, sem Omara koji je potrefio nešto stvarno slatko. Poenta kod francuza je da za dezert imaš neki sir koji ima ukus kao zdenka a još uz to je utopljen u sladak čaj ? E pa zamislite ukus. Da ne ispada da samo kritikujem kao tipična nebeska srbenda reći ću da sam probao ostrige na francuski način i da su bile extra !
Једи б’е батке и не зановетај !
Sve vreme su nas neki francuzi koji su sedeli do nas čudno gledali i bili smo im izgleda veoma interesantni pošto očigledno nismo poštovali nimalo francuske propise o načinu konzumiranja hrane. Setih se moje prijateljice Sanje kad je bila u France dva meseca i njene reakcije na primedbe francuza da loše kombinuje hranu: “more nemoj sad da izvadim teglu s ajvar i pola ‘leba pa da zapucam s kašiku po njoj pa da vidite šta je south-serbian culture i uživanje u hrani !” 😀
Posle večere smo se izmajali po gradu i divili se svemu i svačemu. Nica je grad koji me po drugi put oduševio. Posle smo se vratili u hotel i probali da odspavamo…
A sutra smo se šetali po Nici ko ludi. Vreme nas je poslužilo fenomenalno. Pa bilo je 25 stepeni i to 25 oktobra 😀 Znači glavni trg Masséna gde uzeh magnete za fridge i šetnja po starom gradu …
… a posle smo se popeli na Chateau De Nice koji potiče još od 1691god. i uživali u pogledu na Nicu. Napravio sam neke od najboljih fotki u životu.
Posle smo se teška srca spremali da pođemo za Monte Carlo jer smo bili zavedeni lepotom Nice… Na izlasku smo stali iznad luke i gledali ogroman brod koji je bio usidren. Ovi mali brodići su bili smešni pored njega ! Napravih opet super fotke.
