Teme se menjaju iz dana u dan i sve je manje meni poznatih oblasti ali, snalazim se nekako. Mislim, koga još od vas interesuje moje stručno usavršavanje tako da odma’ idemo na događaj nedelje 🙂
Javio mi se danas moj novostečeni prijatelj iz aviona gospodin Fulvio Albano, poznati italijanski tenor-saksofonista, osnivač Jazz Kluba Torina i direktor Torinskog Jazz Orkestra i pozvao me na sledeći događaj: Portraits in Jazz & international events, SCOTT HAMILTON QUARTET – oduševio sam se ! Koncert će se održati u kafeu Art+Caffe luksuznog hotela Le Meridien na početku Lingotto centra i to samo za članove Jazz Kluba Torino – naravno da nisam član ali Fulvio je bio pravi gospodin i stavio me je na listu gostiju. Evo kako to izgleda na velikom reklamnom posteru u gradu …
Prvo mi pada na pamet gdin. Hrundi Bakshi i upropašćavanje žurke 😀 Jedva sam dočekao da dođem do hotela! Skockao sam se u odelce, cipelke itd. totalno po PS-u i sva sreća da je to dosta blizu centra u kome sam smešten, inače bih poginuo da je na drugom kraju grada.
Blaga trema je odmah nestala na ulazu u hotel čim su me elegantni recepcioneri spremno dočekali sa dobrim engleskim jezikom.
Objašnjavam im da idem na koncert, a lift-boj odmah poziva providan lift koji izgleda kao da je iz Star Trek serijala. Ulazim u lift sa njim i tako lagano krećem na drugi sprat. Dok sam se vozio extra-sporim liftom, usput sam razgledao okolo i ubrzo primetio veliki PIROTSKI ĆILIM u velikom holu na prvom spratu ! Fenomenalno 😀
Pokušavam da objasnim lift-boju poreklo ćilima i moj nacionalno-lokalni ‘attachment’ uz njega ali sam se odmah obeshrabrio posle suočavanja sa njegovim pogledom koji je sasvim izvesno govorio da ga zabole kurac odakle sam i ja i taj glupi ćilim … A onda dođe taj drugi sprat: kompletno modernistički uređen kafe, savremene dizajnerske vratolomije sa svim pratećim kockasto-pravougaonim zajebancijama na sve strane.
Vidim da ljudi već sede za stolovima i da ih konobari poslužuju nekakave džidža-midže unajveće. Kada je konobar prišao do mene skapiram da se poslužuje suši. Uh, još ću i da jedem suši dok slušam jazz ?! Kakav pederaj 😀
Takođe, tu su već i muzičari sa instrumentima negde na sredini sale i setih se da treba da potražim Fulvia. On me je spazio odmah i krenuo sav nasmejan prema meni. Izgrlismo se i izljubismo ko da se znamo sto godine. Čovek se stvarno iskreno obradovao kad je video da sam stigao. Reče mi odmah “Moj si gost, ne brini, imaš mesto. Sedećeš pored jednog mog prijatelja”. Lepo! Odmah smo pronašli sto i ja sedoh. Ubrzo, došao je i njegov mršavi prijatelj koji reče neko čudno italijansko ime i ja ga, ko za inat, ne zapamtih. Odmah je krenula spika ko smo, odakle smo, čime se bavimo i njegovo oduševljenje da je upoznao prvi put nekoga iz Srbije. Fulvio izalazi da predstavi Scotta Hamiltona i svirka kreće.
https://en.wikipedia.org/wiki/Scott_Hamilton_(musician)
U pitanju je klasičan jazz i čovek je samo tako rešetao čuvene klasike u svom nekom aranžmanu a usput odsvirao par sopstvenih kompozicija. Publika se sastojala uglavnom od neke starije ozbiljne gospode i svega nekoliko mladjih parova. Nije bilo više od 70-ak ljudi što mi nekako beše malo za ovakve veličine i grad ali ovo je ipak bio u pitanju privatni događaj samo za članove Torinskog Jazz kluba, čiji je Fulvio osnivač kao što već pomenuh.
Posle 45 minuta svirke, pauza od 20 minuta. Krkam polako onaj suši i vidim da donose još raznoraznih kulinarskih ludorija na stolu. Počeh da se mislim, šta li jedem ovo majku mu, beše mi malo glupo da pitam ovog italijana što sedi sa mnom kome nisam zapamtio ime. Prilazi mi debela italijanka tj. kelnerica, sva deformisana od težine ko sumo rvačica. Jasno je razumem na italijanskom da me pita šta ću za piće. Rekoh “ne alkohol, samo sok”. Ona istrese od nekud neku kartu sa sokovima i poče da ga tupi sa objašnjavanjem nekih 5 vrsta sokova – te ovaj ima ovo, a onaj ono… Pomislih se, daj bre bilo šta, šta god da probam ovde biće dobro. Naravno, počistio sam svu hranu na stolu za vreme pauze ko autentična južnjačka srbenda. Posle pauze usledio je još jedan set od 45min.
Oko ponoći, Fulvio se pridružio g-dinu Hamiltonu i odsvirali su zajedno za kraj nešto od Duke Ellingtona.
Scott Hammilton i Fulvio Albano u akciji
Opraštam se od Fulvia malo kasnije i on mi objašnjava datume i lokacije za sledeće koncerte koji se na žalost padaju dok ću biti na Sardiniji. Pozdravljamo se i ja krećem prezadovoljan večernjim doživljajem prema ITC-u- …
Nigde žive duše! Ovo mi je prva šetnja Torinom posle ponoći i nije bio baš prijatan osećaj da si totalno sam u krugu od 1 km na periferiji takvog nekog grada. Išao sam pešice jedno 30-ak minuta i konačno stigoh do kampa.
Dok sam prelazio pasarelu ugledah prvu živu dušu! Jednu usamljenu very good looking prijateljicu noći kako patrolira pored BUS stanice u ultra-crvenom dopičnjaku koji se verovatno vidi i iz svemira – dakle ni nalik na one skapane, smežurane bugarke, azijatkinje, ukrajinke nego stvarno “evropski” zgodna ženska (Nebojša rasista!). Poželih joj sretan rad ona mi uzvraća osmehom i namiguje a ja uđoh lagano u ITC …