Iron Maiden – BG Arena, Serbia [10. Feb. 2009]

BEZ STAR(A)CA NEMA UDARCA!

Ako i sa 35 godina života možete da uživate na koncertu benda kojeg ste slušali ko klinac kad ste imali 15 god. a pored toga oni i dalje pale armiju mlađih i novih generacija, šta to može da znači ? Koliko rok bendova znate da nabrojite na čije koncerte dolaze zajedno otac sa ćerkicom ili keva sa sinom ? Da li je to metal ili hard-rok, kič ili umetnost je totalno sporedna stvar i sasvim je bezveze postavljati takva pitanja. Ako pogledate pojedinačno svakog člana benda Iron Maiden, čime se bave i šta su sve uradili do sada i najvećoj budali bi trebalo da jasno kakve su to ljudine ! Svi su porodični ljudi, jedan je diplomirani istoričar/mačevalac/pilot/pevač/bbc-jev dj, drugi bivši fubaler i koji je batalio najverovatnije sjanu sportsku karijeru zbog muzike na opšti užas njegovog trenera u Westham United-u, treći priznati svetski bubnjar i medju jazz muzičarima, a ostali sjajni gitaristi i muzičari ne samo u metal vodama. Eto vam i najboljeg odgovora na pitanja zašto to funkcioniše toliko dugo, da li “to rade zato što vole” ili je “sve to industrija” i zašto ih toliko ljudi odano prati generacijama ? Oni mogu samo da budu ponosni na ono što su ostavili iza sebe i uradili za svetsku rok muziku, a to su lepo pokazali sinoć po ko zna koji put.

3 jahača apokalipse, somwehere back from 80’s (gde su vam kose pitaju nas neki ? :P)

Koncert je bio 9.5 od 10, setlista skoro savršena 99%. Ja sam ovaj bend prestao da slušam tačno pre 19 godina (leeele Dušanko i Gene al smo matori !), i za mene je ovo bio jedan dobar i lep vremeplov, kao da smo upali u onaj VHS “Live After Death” iz 1985.

parking ko jedna dobra nišlijska gurmanska!

Bugari ušli u Beograd! 😛

A najfascinantnija stvar je bila sledeća:  kol’ko ljudi okolo sa suzama u očima, ko pičke neke svi smo bili, i muški i ženski. Grle se drugari ko pederi neki pevaju i plaču u isto vreme, kuku majko, emocija na tone! Sledeća stvar je isto bila simpatična naročito oko nas koji smo sedeli na ‘golden seats’: roditelji sa dečicom od 8 i 9 godina, trudnice (!?), čike neke… Šta reći sem izuzetan doživljaj i fešta bez obzira koliko godina imali. Bolje od ovoga može da bude samo negde na nekoj Areni u Long Beach-u u Kaliforniji ili Engleskoj. Arena je puna bila, prvi put sam je i video u onakvom stanju ! Buka koju je pravila publika je bila da se naježiš. Definitivno ovaj bend uvek ima armiju ljudi spremni da poginu za njih. Malo bendova ima ovakvu publiku ! Jedino mi padaju na pamet pored njih Ramones.

A svirka je bila sasvim ok, sa tu i tamo sitnim ispadima ali bože moj, prvi koncert posle par meseci, zagrevaju se starci 😀 Bruce Dickinson  se razvalio od fizikalisanja na bini kao da je isti onaj pre 20 i kusur godina. Steve Harris, živa legenda od čoveka i dalje nepromenljiv kroz vekove, svira onaj bas svojim prepoznatljivim stilom kao i uvek. Klinci najviše otkidaju na njega i daje. Ćeru mu nismo gledali kao predgrupu, ona je živa sex bomba od ribe al joj bend žešće smara. Dok je ona smarala narod, sedeli smo u kafančetu preko puta arene i ispijali pića i evocirali uspomene.

Posle dirljivog početka koncerta (čitaj: ježenja zbog sećanja na “Live After Death” video iz 1985) sa Čerčilovim govorom, Aces High i 2 Minutes To Midnight (moje omiljene maiden stvari), bio sam u malom šoku posmatrajući binu i razmišljajući koga sve tu vidim: egipatska scenografija iz vremena “Powerslave” albuma, heroji mog ranog puberteta trčkaraju po bini i deru gitare. Bilo mi je stvarno lepo gledati one matorce koji i dalje zabavljaju neverovatan broj ljudi širom sveta posle toliko godina. Sentimenti i “jebem te živote” su mi proradili na Wasted Years (ko klinac nisam mogao da razumem bukvalno onaj tekst a sad je lego ko kec na desetku) a lični vrhunac koncerta sam doživeo na Powerslave i za vreme čuvene tihe “mornarske” deonice i stihova Samuel Taylor Coleridge-a sa škripom brodova u Rime Of The Ancient Mariner ; naravno sa svom onom eksplozijom posle nje. Deca su posebno odlepila na Fear of The Dark tokom koje je nastala prava pogibija u parteru ! Deco niste normalni definitivno.

Maideni su ispali par puta ali su se majstorski vraćali istog momenta a Bruce je jedno 3 puta pobrkao redosled strofa 🙂 Bilo je i sledećih gafova: Bruce je pitao dal ima nekoga u publici iz “Srpske Mornarice”; Adrian je počeo da svira Wasted Years umesto Troopera a Bruce mu dobacuje “Wrong! Open your eyes fucking gent!”; legendarno pile kao hrana za Nikoa; Bruce najavljuje pauzu a Murray posle samo par sekundi kreće da svira uvod za stvar Iron Maiden. Bruce dodaje u fazonu “e pa to je bila pauza” i nastavljaju svirku 😀 Adrian na kraju koncerta odlepljuje set listu odštampanu na papiru sa svog monitora i baca ga u publiku, a papir se vraća na binu 😀 itd itd…

Aparat nisam uneo (a naravno moglo je ladno da se unese) pa su ovoga puta ovde slike ljudi sa yumetal foruma, valjda se neće naljutiti 🙂

00. Intro: Doctor Doctor / Transylvania / Churchill’s Speech
01. Aces High
02. 2 Minutes to Midnight
03. Wrathchild
04. Children of the Damned
05. Phantom of the Opera
06. The Trooper
07. Wasted Years
08. Rime of the Ancient Mariner
09. Powerslave
10. Run to the Hills
11. Fear of the Dark
12. Hallowed Be Thy Name
13. Iron Maiden
——————–
14. The Number of the Beast
15. The Evil That Men Do
16. Sanctuary