Srbija je sinoć imala čast da čuje uživo najbolju muzičku fuziju istoka i zapada, islama i hrišcanstva, kao i tradicionalnog i modernog zvuka. SECRET CHIEFS 3 su pred 80-ak ljudi i svega par najzagriženijih fanova odsvirali bogovski koncert.
Pročitajte kako je bilo!
Predistorija
u pozadini zamislite temu ‘Grlom u Jagode’ i glas Baneta Bumbara koji cita sledece redove…
…Te davne i sjebane 1999 godine, kada je NATO tomahawk sa jadranskog mora grunuo na 100m od moje zgrade u sred centra Niša a ja bio taze apsolvent građ. fakulteta, prvi put sam čuo SC3 preko free semplova na prvoj verziji Web Of Mimicry sajta. Tada nije bilo teoretski šanse doći do njihova prva dva albuma na normalan način. A onda pred doček nove 2000 godine, jedna draga devojka Cheryl, moja tadašnja net poznanica iz Sacramento California, kao poklon mi je poslala kasetu c-90 gde je na A -strani bio snimljen tada najnoviji album Mr.Bungle “California” (koji je tada mogao da se nabavi samo u Americi zbog nekog idiotizma diskografske kuće Warner Bros), dok je na B strani bilo njeno iznenađenje za mene: ‘best of’ sastavljen od prva tri albuma Secret Chiefs 3 i tek izašlog prvog Fantomasa! Pošto sam joj kukao kako ne mogu da dodem do SC3 nikako iz Srbije, čak i na internetu (tad još nije bilo toliko MP3-ojki za skidanje) onda je ona ispala pravi laf i poslala mi kasetu ! Eh, to su bili ‘tape-trade’ dani, kada su razmaženi ameri koji sve živo imaju na kasetama i cd-ovima tražili od nas jadnika u Srbiji retke bootlege koje oni nemaju da bi vam poslali nešto zauzvrat (!?) 🙂 Posle dobijanja kasete, zvao sam odmah društvo na premijerno preslušavanje i bili smo frapirani i šokirani islamskim soundom uvijenim u surf-rock prangijanje. Odlepili smo momentalno naravno. Reakcija mog ćaleta će ostati svima u pamćenju do kraja sveta: “Sine bre, šta slušate ovo ? Će nam bace bombu kroz prozor, aman…”
Bane bumbar off
Zašto toliko malo ljudi na koncertu ? 🙁
Ovo neću objašnjavati lošim reklamiranjem koncerta ili greškom organizatora – taman posla! Organizatorima od srca hvala, divni su ljudi, pravi heroji za mene. Sigurno se i Trey Spruance isto zapitao jer je godinama dobijao (neproverene) informacije da ima solidnu bazu fanova u Srbiji. Odgovor na ovo pitanje me nije ni malo mučio kao što bi to bio najverovatnije slučaj pre samo par godina. Muka mi je više od razmišljanja zašto Srbija nema pojma o bilo čemu van srbske kasabe i kukanja na tu temu. Ova zemlja je odavno izgubljena negde u čmaru svemira – to je pametnima valjda već odavno jasno.
Meni je najbitnije bilo to da broj posetilaca nije nimalo uticao na njihov elan i raspoloženje da odsviraju jedan tako ubitačan koncert ! Čuli smo SC3 u svom punom kvalitetu. Fuzija surf-rock-islam-metal-orijental-itd. zvuka na jedan originalan način. Čista sreća za one koji su čekali ovu svirku nešto više od desetak godina. Još jedan lep detalj je da smo i popričali pre i posle koncerta sa Trey Spruance-om, poklonili mu par CD-ova plus jedan DVD i ljudski se pozdravili. Osećali smo se potpuno ispunjeno. A svirali su sledeće stvari, nisam siguran za baš tačan raspored i da li je to baš sve:
1. Book T: Waves of Blood
2. The 15
3. Fast
4. Tistriya (nova stvar od skoro je sviraju)
5. Sophia’s Theme (surf verzija)
6. The 4
7. Bereshith
8. Halloween
9. Vajra
10. Combat for the Angel
11. Book T: Exodus
12. Ship of Fools
13. Dolorous Stroke
14. Labyrinth of Light
15. Brazen Serpent
bis:
16. Renunciation
17. The 3
Bina bez mikrofona je bila spremna. Počelo je ubitačnom izvedbom “Waves of Blood” od surfera ‘the Astronauts’ sa njihovog drugog albuma koja je tako ŽESTOKO odsvirana ! Tvrdim da je ovo najbolja verzija od SC3 koju sam čuo ikada, zvuči bolje i od studijske i svih live verzija.
Kad sam čuo kako zvuče znao sam da će ovo da bude koncert od kojih se ježite sve vreme. A ja sam bio ODUŠEVLJEN i ježio sam se ko nikad. Oni su totalno opušteni samo mi je bubnjar malo odudarao pošto je sve vreme bio u nekom svom transu na koji je ukazivao njegov izgubljeni pogled. Gledam Timb Harrisa i razmišljam kako je on taj tip koji svira violine na “Hunger Strike” (Estradasphere) . Neobično mi je milo što vidim makar jedno parče egzotike tog interesantnog benda.
Krenuli su da se ređaju perfektno odsvirani dragulji iz svih poznatih i nepoznatih ‘svezaka’ SC3. Takođe, neverovatno mi je izgledala scena da ih gleda toliko malo ljudi – dok na svim njihovim video snimcima uživo koje sam odgledao ikada uvek je bila neka veća raja. Publika je u početku nesigurno i mlako reagovala. Ko da će odnekud da izlete neke pravoslavne psihopate i da nas pobiju zato što slušamo Radio Teheran u sred Beograda. Čak je između pesama posle aplauza i “oooeee!!” usklika mogla da se čuje takva tišina i ono fino zujanje iz pojačala 🙂 Ja sam pokušavao da viknem/zatražim par puta “Zulfikar!” ali zvučalo mi je tol’ko kretenski – ko da naručujem pesmu od Tome Zdravkovića u nekoj kafani. Bez obzira, kako je koncert odmicao sve je polako leglo na svoje mesto i veoma smo se lepo zabavljali ! Kažu da je nekakva važna utakmica bila to veče (ne zamerite mi ja sam totalno anti-sportski tip) i da je to rezultat slabe posećenosti koncerta. Pa da mi rođeni ćale igra finale svetskog prvenstva u fudbalu ne bi otišao da ga gledam ;P
Kad je krenuo “Fast”, a pogotovu kad su zapucali ‘refren’, to je bio moj najbolji momenat na koncertu ! Obožavam ovu stvar. Nije mi jasno kad će da izađe studijska verzija jer gomile njihovih stvari se mogu čuti samo uživo. Onda je išla “Tistriya”, stvar koju nisam čuo do ovog koncerta i ona je bila novina za mene. Po stilu bi rekao da je sa Xaphan albuma. Na samoj pauzi između dve stvari jedna devojčica iza mene je zaurlala “The 4!!”, na šta se Trey cimnuo onako zbunjeno i pogledao ka publici a onda su upravo krenuli da sviraju baš nju 🙂
Najsmešniji komentar koji sam čuo iza mene od jednog tipa je bio “Ej pa ja bi ove zvao na svadbu da mi sviraju!”. Pomislih kako sam i ja to pričao svojevremeno za njih ali meni je svadba bila pre 6 meseci i prošao voz. Na “Ship Of Fools”, koju Trey voli da zove u šali “Shit of Stools”, ja i Dule smo zaigrali nešto nalik na sirtaki u zajebanciji, dok su nas momci iz SC3 čudno gledali sa bine najverovatnije misleći “ne daj bože da su pijani i samo da se ne penju na binu” ;D
Timb Harris je bio pored Treya jedini koji se mogao razigrati po bini i dečko je prilično bio raspoložen. Toby Driver se sve vreme kuvao pozadi i mislim da je jedva čekao da skine onu mantiju sa sebe jer sam ga video da je bio gola voda. Momak je bio sjajan ali ipak mnogo veći doživljaj bi bio da je svirao Trevor Dunn legenda NYC avangardne scene. On sad svira uglavnom sa Zornom, video ga moj kum lično pre mesec dana tamo u jednoj NY galeriji i kaže da ga ne zanima ga ni SC3 a još manje Mr.Bungle 🙁
Na kraju za bis, odvirali su fenomenalni Šankarov The Renunciation i The 3. Jedna tako žestoka, prisna i prijatna svirka, gde ste mogli u isto vreme da đuskate, headbang-ujete, stagediving-ujete, igrate trbušni ples i sve bi bilo u redu i niko vas ne bi gledao čudno ili želeo da pobegne od vas.
“Gear”
Trey je svirao na 4 instrumenta. Tri el. gitare i jedna, kako je rekao, custom varijanta saza. Najviše svira na tom sazu (tj. islamskoj tamburici kako je ja zovem) a to je po meni njegov glavni instrument. Ima Fender stratocaster, nisam siguran kako je naštimovan ali čini mi se da je klasično (e-a-d-g-h-e). Druga el.gitara ima natpis “Junkyard” i na njoj je modifikovao pragove na vratu tj. ubacio je nove na tačno odmerenim rastojanjima da bi (kako sam ga razumeo posle svirke) dobio skalu sličnu onoj na sazu – nju je najmanje svirao. Treća gitara mu je najluđa a to je japanski Teisco i to ‘May Queen’ model iz 68 (gde li ga iskopa ?? zaboravih da ga pitam !) sa totalno arhaičnim telom koje mu baš pristaje uz onu kapuljaču. Čovek definitivno voli sve što potiče pre nego što se i sam rodio 🙂
Trey
Na početku čim smo ušli u prostorije, prvi koga smo videli je bio lično Trey Spruance. Stoji za šankom i priča opušteno sa nekim likovima. Pada mi prvo u oči da je negde moje visine i da je malo mršaviji nego što sam ga viđao po slikama. Rekoh kumu Duletu “ajde sad malo da ga pridavimo za priču a posle koncerta da ga jurimo za fotku”. Čim smo mu prišli, ona dva momka su baš završila sa njim i eto nas taman na vreme. Trey kad me je ugledao, video je moju Disco Volante majicu, nasmejao se i rekao “Oh, evo još jednog Mr.Bungle fana”. Mi se nasmejasmo i kreće razgovor. Prvo što sam mu rekao je jedno veliko hvala što je došao, da smo presrećni dočekali SC3 i njega u Srbiji i da smo prevalili 250km da bi prisustvovali koncertu. On se iznenadio našim poduhvatom i rekao da se nada da ovo neće biti jedini put u Srbiji. Takođe rekao sam da je on glavni krivac što mi je Disco Volante promenio muzički pogled na svet i da posle toga u mojoj glavi više ništa nije bilo isto. Pogledao me je onako mrtav ozbiljan kao da je nešto strašno uradio i rekao “Eh ako je tako – onda mi je strašno žao!”. Počeh da se smejem, šta sam drugo mogao i rekao sam mu da nemam problema sa tim. Onda sam mu objasnio da sam pre deset godina za srbiju i ex-yu prostor pokrenuo web sajt o muzici bendova koji gravitiraju oko bungle scene a on se složio da je to jedini način da se širi njihova muzika u “ovom žestoko iskomercijalizovanom svetu” i da je veoma zahvalan svim fanovima koji to rade. Dok smo to pričali on nam je ispotpisivao diskove i primetio sam da mu je veoma čudan potpis da bi na kraju shvatio da je to u stvari onaj njegov kao grb što sam par puta viđao po netu i na njegovim ilustracijama sa omota. Onda sam mu rekao da imam poklone za njega u vidu 2 cd-a i jednog DVD-a gde se on vidno obradovao i rekao ga baš interesuje šta je to. Dali smo mu prvi album Bilje Krstić “Bistrik” koji je ona lično potpisala za njega “For dear Trey…” i napisala mu posvetu plus njen DVD koncerta na terazijama iz 2007. Zbunio se kad je video posvetu na cd-u (“this is signed for me ?!”) pa sam se uplašio da ne pomisli da ga nešto zezamo. Objasnio sam mu u čemu je štos sa Biljanom ukratko i rekao da tu može da čuje najstariju srpsku i balkansku muziku sa retkim instrumentima kao i kompozicije stare po 100-inak i više godina i da neke od njih nikada ranije nisu bile snimljenje nego su samo postojali notni zapisi. Reakcija mu je bila “Pa to sjajno zvuči ! Sigurno ću preslušati i cd i dvd, imamo u kombiju kompletnu muzičku liniju”. Rekoh mu i da se iskreno nadam da će naći makar malo inspiracije i sa ovih pravoslavnih prostora imajući u vidu njegovo novo versko opredeljenje (e našo ko će mu kaže, najveći bezbožnik u Nišu :D) A treći dvd je bio moj mp3 rezanac najboljih spskih rock instrumentala.”Oh that’s great” reče Trey i čini mi se da se još više obradovao. Na tom disku sam namerno na prvo mesto stavio “Ulazak u harem” i rekao mu da bi bilo lepo da je SC3 obrade jednog dana 🙂
Posle koncerta smo se slikali i rekao sam mu da dovede sledeći put Estradasphere, a on mi kaže sa tužnom facom “In that case they should be reformed again”, znači da ne sviraju više jbga, nisam informisan.
Timbu smo prišli odmah posle koncerta, zamolili smo ga za fotku i to je to. Samo smo mu rekli da je super koncert on se zahvalio i ništa više nismo razgovarali, pakovao je instrumente tu odmah na bini.
“And… what about Mr. Bungle ?”
Kad smo krenuli ka izlazu, pozdravili smo se sa Trey-om i ja sam ga zamolio za još samo jedno veoma nepopularno pitanje: “And what about Mr. Bungle ?”. Nasmejao se u fazonu ‘znao-sam-da-će-to-da-me-pitate’ i rekao je kao iz topa: “OK. See you next year!” i okrenuo nam leđa kao da odlazi 😀 Onda se okrenuo još nasmejan ali nije odgovorio. Samo je zavrteo glavom onako kao u fazonu ‘nema šanse’… 🙁
Pozdrav svim istomišljenicima i zaluđenicima koji su pročitali ovo a ja odoh da se poigram sa ćerom 😉 Vidimo se na FNM u đavi !?!