O muzici koju tražimo godinama…

20 godina je previse za pretragu bilo kojom metodom pretrazivanja !

THE Tornados – “Telstar” (1962)

A nije pomogao ni Google a i P2P. Na kraju je ipak uspelo – igrom slučaja. A slučaj je sledeći (i najverovatnije prepoznatljiv samo iskrenim zaljubljenicima u muziku).

To je ona poznata situacija kada volite neku muzičku numeru, recimo godinama, ili znate taj instrumental sa radija od kada ste svesni sebe a više nikako ne možete ni da se setite kad ste ga prvi put čuli. Znači duuuugoo – baš dugo. A pogotovo je nezgodno kada je to instrumental ! Nemate reči pesme koje bi ste nekom iskusnijem poznavaocu muzike odrecitovali a on odmah ko iz topa prepoznao ili nešto sl.

Konkretno, ja sam bukvalno odrastao uz instrumentale The Shadows, Kraftwerk i Jean Michelle Jaree-a. Njihove instrumentale je stari RTB neprekidno mrcvario po raznim reklamama i špicama raznih emisija. Ne znam koliko ima ljudi koji se sećaju stare TV reklame za “Politiku” početkom osamdesetih ? Kao muzička pozadina je išao “Equinox” od Jean Michelle Jaree-a. Kao klinac, kad se vrtela na TV, ja sam kao hipnotisan buljio u TV tih par sekundi reklame, oduševljen muzikom. Naravno kad sam malo porastao, saznao sam ko je to i sav srećan nabavio sam ubrzo sve što sam hteo od Jarre-a i usput otkrio da mu poznajem ceo opus a nisam imao nijedan album u kući ikada. Isto važi i za desetak instrumentala od The Shadows (Apache, Atlantis, FBI itd…) i Kraftwerk (Computer World, Robots). E, sve je to lepo kada su stvari prililčno jasne ali ovaj instrumental o kome pišem me je propisno namučio.

Nikako nisam uspevao da ga snimim na kasetu jer je kasetaš ili u tom momentu pokvaren ili nemate kasetu (c-45 ili c-90, ali isključivo chrome nikako ferro). A kada ste spremni, njega jenostavno nema na radiju – i tako godinama. Tačnije 20-ak. Ma zeznuti su ti instrumentali. Bio sam siguran 100% da su The Shadows. Pa sam jos ko klinac sakupljao sve od njih. Teča Sreta, roker 60-ih, se predao već posle 10 best of ploča i bio sam se oprostio sa tim da ga nikada neću naći. A onda ide vreme mraka, pa vreme oslobadjanja, pa digitalna revolucija, tone MP3 ludila itd. a njega još uvek nemaaaa. Onda P2P haos. I opet bezuspešno. Stotine megabajta, dial up mrcvarenja, pa satelitskog interneta, pa konačno kablovskog. I sve sam skoro pronašao šta se vucaralo po kasetama ali on nikako da ispadne. Na kraju, odsvirah ga na el.gitari, umixovao ritam – sve po sećanju. I onda sam krenu među narod : “Jel znate ko svira…?” itd. Ni stari vukovi sa 3000 ploča ne prepoznaše moju nevolju. A onda jednog dana dođe vaš najbolji drug sa DVD mp3 diskom i folderom koji se zove ni manje ni više “100 najuspešnijih instrumentala svih vremena na billboard listi.” Hehe… nasmejah se ja gorko obeshrabren svojim hiljadugodišnjim iskustvom, unapred predviđajući propast. Ali ne. NE ovoga puta. ON je bio tu. Čak šta više, sa punim imenom i prezimenom i bogami i ID3 tagom. Nisu bili The Shadows ali veoma brzo sam provalio da su je oni obradili i da je to ta verzija koju trazim godinama. Dakle, za moje srećno detinjstvo, to je bio: The Shadows – Telstar (1982)

a original zvuči ovako:

10. Jula 1962 godine, Britanac Joe Meek po zanimanju muzički producent, sedeo je u svojoj kući i zajedno sa milionima ljudi pokušavao da vidi prvi satelitski TV prenos preko “Telstar” satelita, prvog telekomunikacionog satelita lansiranog u kosmos nekoliko dana ranije. Fasciniran svim tim, odmah posle prenosa odjurio je u svoj studio i počeo da komponuje instrumental koji je nazavo “The Theme from Telstar“. Meek je bio već ponosan vlasnik svog nezavisnog studija, koji je ujedno bio i jedan od prvih nezavisnih studija na planeti što je u ono vreme bila prava retkost. Odmah sutradan, okupio je lokalni instrumentalni bend “The Tornadoes” i izložio im svoju ideju o snimanju. Oni nešto nisu bili mnogo oduševljeni instrumentalom ali su ga ipak snimili. Posle snimanja, momci iz Tornados-a su se pokupili i otišli kućama misleći da je instrumental gotov. Ali, Joe Meek je bio čovek sa izuzetnim idejama i rad na instrumentalu je za njega tek počeo ! Od početka je znao da njegovom instrumentalu treba nešto posebno. Najpre, preko zvuka el. gitare je nasnimio zvuk el. melodike (baš kao one na kojoj smo svirali kao klinci na časovima muzičkog) koja je davala neki vanzemaljski feeling tipičan za ono vreme. Na samom početku instrumentala Meek je dodao i reverb efekat na zvuk uzletanja rakete. Inače, taj “zvuk rakete” je u stvari zvuk WC šolje, samo malo usporen i pušten unazad. U toj eksploziji kretivnosti, Meek je napravio svoje trominutno remek delo za jednu noć ! Čuvena “Decca Records” je veoma brzo shvatila potencijal ovog instrumentala na prvom preslušavanju i ekspresno ga izbacila kao singl sa skraćenim naslovom “Telstar“. Preko noći singl sa zaraznom melodijom “Telstar” je dogurao na prvo mesto britanske top liste. Do današnjeg dana, to je najprodavaniji instrumental u Britanskoj istoriji pop muzike. A preko okeana, Telstar je bio prava senzacija ! Kada se singl dokopao do prvog mesta i u Americi, The Tornadoes su napravili istorijski podvig kao prva Britanska pop grupa koja je ikad došla na prvo mesto Američkih top-lista, čitavih godinu dana pre pojave Bitlsa.

A satelit Telstar ? On je te godine impresionirao zemljane kao ništa do tada. Eksperiment od 78kg kojeg je napravila laboratorija kompanije AT&T, a NASA lansirala u orbitu, je prenosio internacionalne telefonske pozive, televizijske programe, radio signale itd. I taman kad su mediji prestali da ga pominju, opet se desio događaj koji je okupirao pažnju sveta: jedan vladin zvaničnik iz Vašingtona je nakon okretanja telefonskog broja nekog državnika iz Evrope i uljudnog predstavljanja, dobio žestoko psovanje neke farmerke iz Teksasa probuđene u pola noći. Telstar je prvi put poslao pogrešan telefonski poziv u kosmos. Ušavši u istoriju kao neosporan uspeh, Telstar je ipak neslavno završio. Radijacija je ubrzo unišitila njegova fina strujna kola i odjednom predmet višegodišnjeg ljudskog divljenja je postao jedan običan komad svemirskog otpada (i to veoma skupog otpada) koji pluta kosmosom.

Ispalo je kao i da je sudbina Joe Meek-a i njegovog hita bila nekim čudnim kosmičkim putevima povezana sa uspehom satelita Telstar. Odmah nakon katastrofe satelita, takodje je i njegov život krenuo nizbrdo. Najjači udarac, od koga se nije oporavio, mu je zadala tužba anonimnog francuskog kompozitora u kojoj je Joe Meek bio optužen da je ukrao Telstar melodiju od njega. Nesrećni Meek nije godinama uspeo ni dolara da zaradi od svog najvećeg hita jer se suđenje oteglo sledećih 6 godina. U međuvremenu je Meek sve više bio odbacivan od strane društva zbog svoje homoseksualnosti, opsednutosti okultizmom (stavljao je magnetofone u grobnice i snimao ‘zvukove sa one strane’), korišćenja droga i napada agresije. Slomljen svim tim događajima, u jednom napadu agresije u svom studiju, Joe Meek je oduzeo sebi život 3. Februara 1967 godine, ubivši prvo gazdaricu kuće koja mu je godinama iznajmljivala taj prostor za studio a potom sebe, pucavši u glavu sačmarom. A samo par meseci kasnije, sud je presudio u njegovu korist u slučaju instrumentala “Telstar”. Da je kojim slučajem ostao živ, bio bi multimilioner. Uprkos ovakvom tragičnom završetku, Joe Meek je ušao u istoriju muzike kao pionir i izumitelj nekih studijskih tehnika snimanja. Biće upamćen po prvom snimanju zvuka instrumenata na taj način što se mikrofon stavljao veoma blizu instrumenta (tehnika danas poznata kao ‘close miking‘) i korišćenjem kompresije.