EXIT 2008 – KUD IDIJOTI, PEKINSKA PATKA, SEX PISTOLS, MARKY RAMONE, THE BELLRAYS, Kultur Shock, ZBOGOM BRUS LI, LOLLOBRIGIDA

Još jedno ludilo je gotovo. Punkerski Exit ? Tako nešto ! Ja sam ga bar tako doživeo ne samo zbog zadnje večeri, već je dosta bendova ako ništa drugo bar imalo ‘punk korene’ kad je počinjalo. A i šta ću kad sam pristrasan 😛

Dok se dosta njih ‘zgražavalo’ na činjenicu da nisam gledao NERD i The Streets ili Manu Chaov nastup u celosti, ja sam samo odgovarao da sam bio iskren i gledao ono što mi je duša ‘tela. Svaka čast pomenutima, daleko od toga da ne valjaju ali nisam hteo da lažem sebe – ja to jednostavno ne volim. Dok su oni svirali prvo veče, iskoristio sam priliku da popričam i popijem nešto sa starim prijateljima koje viđam uglavnom na exitu kao i da se procunjam sa njima oko fusion stage-a koji je ove godine bio 200% po mom ukusu ! Činjenica je i to da ne slušam Paula Wellera ali sam odgledao pola koncerta. Primal Scream ne slušam takođe, ali sam i te kako uživao u koncertu koji je bio fenomenalan.

(glas iz publike) “Pa šta koj kurac si ti išao na EXIT ?!”

Sasvim jednostavan odgovor – da bi mi bilo lepo 🙂

A evo i nekog spiska, šta je uspelo da bude uhvaćeno u onoj jurnjavi:

THE BELLRAYS
THE PRESETS
KUD IDIJOTI
THE HIVES
PEKINSKA PATKA
SEX PISTOLS
MARKY RAMONE
Lira Vega
Gogol Bordello
Kultur Shock
LOLLOBRIGIDA
ZBOGOM BRUS LI

e pa da vidimo fotke i klipove sa kojima sam pokušao da ‘uhvatim’ atmosferu ovog Exita koga već svi pljuju i hvale naokolo…

To je spisak bendova koje sam išao da vidim. Za prvi dan ‘M.I.A‘ je ionako ispalila celo društvo u Evropi a na ‘Super s Karamelom‘ i ‘Margita je Mrtva‘ sam zakasnio 100% i otkrio užasnu činjenicu da je Exit stvarno postao evropski i da nije bilo baš toliko kašnjenja 😛 Iskreno rečeno, zapio sam se sa dragim prijateljima u onom baru iza fusion bine, i nadao se da će sve to kasniti. Ne baš tipično za mene, jer se obično deklarišem kao netipični srpski muškarac.

Ali zato sam imao neverovatnu sreću da odgledam Australijance THE PRESETS koji su me oduševili i ostavili još bolji utisak nego njihove dve fenomenalne pesmice čije sam spotove jedino uspevao da vidim na ‘120 minutes’ na mtv2. Nisu svirali na moju žalost “Girl And Sea” ali je zato ceo koncert odrađen za desetku !

Zbog ‘sandeja-bladi-sandeja’ i raznoraznih perverznih rasporeda sviranja nisam uspeo da vidim ‘Goribor‘, ‘E-play‘, a zbog svoje lične neinformisanosti sam dozvolio sebi glupost da odgledam neku napaljenu Julliete a propustim ‘Letu Štuke’… Ali Exit je to znate, “desi se to, pogreši čovek”. Najlepše fotke i klipove podeliću sa vama malo po malo u sledeća 24h jer sam sav izlomljen i naduven… Za početak, kako je bilo na The BellRays ?

THE BELLRAYS

ZraciZvona 🙂 su jedan veoma interesantan bend za koji ću sada ispisati po ko zna koji put izlizanu frazu : „KOJI NA ŽALOST KOD NAS NIJE BAŠ TOLIKO POZNAT“ (ubuduće ovu frazu ću pisati KNŽ KNN BTP) E zato su me ovi sa Exita oduševili kad sam video njihovo ime. To je sjajna kombinacija čvrstog gitarskog punkoidnog zvuka na tragu fazona Partibrejkersa (ne shvatajte me bukvalno ovde) sa fenomenalnim soul glasom simpatične debeljuce Lize Kekaule ! Tačno u 20h, buckasta crnkinja bez imalo kompleksa izađe na binu, reče „We are the BellRays!“ i „Fire on The Moon“ kreće istog momenta. 

Moram da priznam da mi se uopšte ne sviđa ta ideja da koncerti počinju baš mojom omiljenom pesmom koju očekujem da čujem negde na kraju 🙂

Sjajan nastup je ublažio sam vremenski termin, kada ljudi maltene još ulaze i počinju da shvataju gde se nalaze. Ispred bine je tek stiglo možda 1000 duša. Sve neke face sa majicama tipa mrtvačke glave, lanci, krv, koske i ostala anatomija. Maltene da te stra’ uvati kad ih pogledaš a ono ispade da niko nije ljudski mrdnuo dupe na onu cepačinu od svirke i onaj Glas. Ja sa mojim „mostly harmless“ izgledom i majicom najpitomijeg elektro-ambijental benda na svetu sam ispao najveći rock’n’roll headbanger u tom momentu, al sam ubrzo završio karijeru jer nisam hteo da smetam već pomenutoj družini sa lancima i mrtvačkim glavama u njihovoj meditaciji. Lepo ja ceo život pričam da odelo ne čini čoveka …

Sjajan BellRays nastup se završio posle nepunih sat vremena i ostalo je samo sećanje 😛 Nakon toga sam shvatio čemu one mrtvačke glave oko mene. Pa sledbenici benda koji je svirao posle su zauzimali pozicije na vreme …

Nightwish

Oni su me podsetili na nedavno završenu Evroviziju (u Beogradu ?! Da, da u Beogradu !!! ) pa sam ih jedno par minuta propratio sa bezbedne udaljenosti okružen prijateljicama. Zaključio sam da ne bi bilo loše da se prijave za sledeći Evrosong, pobeda bi za njih bila mačji kašalj obzirom na trendove koji tamo vladaju. Nekoliko sekundi kasnije smo već bili otišli dalje u provod na fenomenalni „Fjužn stejdž“.

Jinx su počeli svirku a ubrzo je i krenuo vatromet sa main-a koji je proglasio da su „OLIMPIJSKE IGRE OTVORENE!“. Lepo je izgledalo.

Posle već pomenute sedeljke sa Mikijem i Zvonkom, gde smo elaborirali na temu ‘sadržaj ovogodišnjeg Exita’, otišao sam da vidim dal su ‘Super s Karamelom‘ krenuli sa svirkom. Ubrzo saznajem da su oni svirku već i završili tako da mi preostaje samo da se uozbiljim ako hoću išta da vidim na dalje.

Evo jedne lepe fotke nevezane za neki bend 🙂

Domaću muziku nešto ne varim ali ispalo je da sam ih ove godine gledao jednako kao i strane ?! Očigledno moram da redfinišem stav. I tako odoh da vidim šta radiiii…

Lira Vega !

Taman stigoh na vreme i nisam imao problema da se namestim udobno u prvom redu i napravim zavidnu količinu fotki ko da sam im lični fotograf. Nije bilo previše ljudi ali .. ok. Odmah su krenuli sa „Iza neba“ i deca su počela da skaču.

Lira Vega su odsvirali koncert sasvim korektno ali opšti utisak je kao da nisu bili nešto posebno raspoloženi. Dal im se nije dopao stage gde su bili … ne znam …? Fusion bi im odgovarao više po meni. Odsvirali su i neke nove stvari.

<youtube clip here soon :)>

A onda su rano ujutro oko pola 4, posle Loše Kopije i srpskih fazona, izašli

THE PRESETS !

Skoro totalno odsustvo srpske publike je bilo razočaravajuće što mu dođe kao ono malopre: još jedan bend KNŽ KNN BTP. Englezi su bukvalno preplavili fusion jer su najverovatnije dobro znali šta će slušati.

Mrtav umoran, ja sam samo očekivao da čujem par stvari koje sam znao i da brišem kući da se bacim u horizontalu. KAKVA GREŠKA !

Eto dokaza da neko ko nije peder može da se lepo provede sa njima i njihovom muzikom ! Ja sam bar dugogodišnji primer toga obzirom da su mi omiljeni bendovi uvek nekako ispadali pederski na kraju (npr. Husker Du). Ali definitivno nisam niti ću ikada biti peder bez obzira na tu činjenicu – čisto da se zna 😀 Možda ovo objašnjava i odsustvo srpske publike ?? 😛

Dva Australijanca otvaraju koncert sa “Talk Like That”…

… i istog momenta se stvorila super atmosfera sa kojom smo i dočekali prvo sunce sat vremena kasnije ! Lepo upakovan dance-industrial-elektro-punk fazon stvarno nas je držao sve vreme i bukvalno sam uživao u svakom minutu koncerta iako sam pred njegov početak bio mrtav umoran/uspavan. Najjači trenutak mi je bio je kad se iz publike zavijorila Australijska zastava ! Likovi su ladno došli iz Australije na EXIT… Svaka čast.

 

Prepoznajem “A New Sky” …

Yippiyo-Ay

a onda njihov možda najpoznatiji hit “Are You The One ?”

Usledila je “This boys in love” gde se neki muški pokazali ono što jesu 😛

i na kraju uz svitanje ide “My People”…

i konačno “I Go Hard, I Go Home” za fantastičan kraj koncerta !

Na moju veliku žalost nisu svirali “Girl and Sea” ! Razmem da vole muškarce ali mogli su bar tu “Girl…” da prevale preko usta 😛 A možda bi im ona nekako razbila onaj dobar ritam od samog početka pa je zato izopstavljena. Nema veze, i pored te činjenice ovo je bio fenomenalan koncert. Jedan od boljih u mom životu moram da priznam ! U prvih 10 ako ne i 5 ?

Odosmo srećni i zadovoljni na spavanje…! Prvi dan je gotov.

Drugi dan … tragičan 🙂

Baš tragičan ! Solidni Paul Weller i odlični Primal Scream pa posle njih pokušaj slušanja Tiga-e a onda svesna tragedija: propuštanje Roni Size-a (main) i Soulwax (arena) zbog Let 3 na fusion-u. ALI SVE U ISTO VREME ! Očajno loš raspored za mene, koji mora da pravi kompromis između voljene rockerštine i malo manje voljenog electro-drum-and-bass tehničarenja … jebi ga, jebi ga, jebiga !!! :/ Još sam kasnije saznao da je čika Roni konačno svirao Reprazent – New Forms fazon koji jedino trpim od njega (kao i Breakbeat Era)… sranje ! Da sam znao… propustio bih Let 3 možda. Ali ostaje mi još misterija: kako je i šta svirao/puštao Soulwax ??? Čekam YouTube i nekog da to pusti u promet ako je snimao.

Evo malo slika sa Primal Scream …

 

 

 

a onda ajde opet na fusion gde hoću da se dobro provedem uz Let 3 …

LET 3

Ponovo kao pre dve godine na istom mestu, gledam ove ludake. Ne znam šta više ima da se kaže o njima, večitim prvokatorima i zajebantima. Opet smo imali i modnu reviju i neke enormne kurčeve kao i “pjesmicu za cice i mace” Evo nekih momenata…

 

Revija 😀

 

 

a onda opet smo krenuli u zujanje po tvrđavi … dok nam nije svanulo i onda smo krenuli kao vampiri u svoja skrovišta.

DAN TREĆI

GOGOL BORDELLO, JULLIETE AND THE LICKS, KULTUR SHOCK, LOLLOBRIGIDA, ZBOGOM BRUS LI, KIRIL, PLASMA ARC MACHINING

Nisam neki ljubitelj Gogoljevog Bordela i “ciganskog panka” (ima li i toga?) ali znao sam im par stvarčica. Odgledao sam ih iz čiste znatiželje i zbog toliko hvaljenih “urnebesnih” nastupa. Bili su sasvim ok, razveselili su bar prve redove. Ja sam možda bio daleko 🙂 Ideologija Gogoljevog kupleraja mi sve vreme podsećala na crossover Bregovićštine, Kusturičinog No-Smoking-Orchestra i njihove više nego otrcane zloupotrebe svega ciganskog. Ovi samo imaju neki ruski prizvuk i to je to. Najlepši momenat je to što se Eugene Hütz setio Šabana Bajramovića i posvetio mu pesmu. A takav gest ona prekaljena lopovčina i Kusturičin ratni profiter Bregović nikad neće učiniti.

Onu glumicu Džulijetu i njene “lizače” (šta li već ?) sam odgledao skoro sve i sve vreme mi nije bilo jasno što ih gledam. Nastup ko nastup je vizuelno i zvučno bio sasvim OK ali … meni je ovo onaj rock na koji se ne palim. Znate ono macho-metalski “were gonna crush your balls” ili nešto o sexu i slično ? E, to. Da bi me pogodila svirka, meni ne treba da se lome muda ili da vidim kako se frontmen pentra i skače po bini ko majmun. To je baš tipično američki i skroz pozerski. Džaba oni izvode akrobacije okupani u znoju ako im je muzika totalno izveštačena. I tako sam se sve vreme u suštini dosađivao. Slatka je ona ali žao mi je. No, no.

Sada opet dilema: Manu Chao ili Kultur Shock ?! Totalno iznerviran zbog bezveze utrošenog vremena na Julietu jurcam prema world stage-u da bih slušao malo Kultur Shock i eventualno stigao kasnije na kraj Chaovog nastupa. Na Kultur Shock mi je pre neko vreme skrenuo pažnju prijatelj ovog sajta i ugledni pravnik iz Niša D. Vesković i od tada sam polako ulazio u štos sa njihovom svirkom. Ovo je prvo primetno kašnjenje nečije svirke i sasvim je dovoljno da me unervozi jer se nastup Lollobrigide malo poklapa sa njima. Konačno kreću i to je otprilike izgledalo ovako:

 

 

Posle odgledanih par stvari jurcam ka Elektrani da bih gledao i

Lollobrigida!

Tamo stižem sa par minuta zakašnjenja i vidim da je cirkus već krenuo. Malo ih posmatram sa strane, ali dvoje pored mene su se toliko ubacili u neku konverzaciju da ipak bežim dole ispred bine gde je mnogo bolja zabava. Evo najblistavijih momenata totalno opuštene svirke…

Poslušajte “Mr. Right and Mr. Wrong” u celini a na kraju čujte Idin komentar o tome kako su je savetovali da završi pesmu u Srbiji 🙂

Kao “iznenađenje” večeri, Ida je izvukla Unu bičarku iz publike da zajedno otpevaju “Lollobrigida Inc.” sa par novina, a ja sam to lepo uhvatio u celini celosti. Zabavno nema šta 🙂

Ida se bacila u publiku i priznaje “da je to oduvijek htela probat” 😀

i za sam kraj “Volim te” i “Party”…

Posle sam se prošetao do maina da vidim malo Manu Chaov nastup ali tu se jedva moglo prići. Gledam kraj nastupa a posle Male Vide nastaje krkljanac prema drugim stejdžovima. Bežim na vreme da me ne pregazi masa i hvatam pozicije na Live stage-u za Zbogom Brus Li !

ZBOGOM BRUS LI

Tamburaški pank benda Zbogom Brus Li mi je daleko iskreniji i zabavniji nego cigansko-cirkuski pank Gogol Bordello. Dolazim na Live stage odmah posle prve numere i dok silazim sam niz stepenice, momci iz benda me odjednom najavljuju iz zajebancije kao “evo još jednog našeg velikog fana koji kasni” 😀 A ja ko blesav počinjem da skačem po stepeništu i da mašem svima. “Ej pa on to nama maše !” Kakve budale 🙂 Oni nastavljaju dalje da najavljuju goste i iza mene čujem da silaze i “Boža Đelić, Boris Tadić i Kiki Lesendrić” 😀 Svirka je vesela, deca divljaju i dižu prašinu ko da prolazi stampedo.

Stigao je i šlag u međuvremenu kao i kečap pa je došlo do razmene potrošačkih fluida…

“Drž’te šlag deco!”

Evo i “Nema Lepše Devojke” posvećenu hrabroj bubnjarki benda Marti u kupaćem (?) kostimu 🙂

A onda “Last Carres” od The Misfits… na opšte oduševljenje dečurlije (od koje je bar trećina garant misli da je to stvar od Metalike 🙂

Njihov stajling me skroz podsetio na Road Warrior i neprijatelje “Pobesnelog Maxa”…

Kao jedna od glavnih zamerki ovog Exita bila je i grubost obezbeđenja. Evo dokaza. Ove seljake iz obezbeđenja na live stage-u na donjoj slici pod brojem 666 (o kakve ironije), 669 i 834 treba kazniti. Dečak je iz zajebancije prebačen preko ograde a ovi retardi su jedva dočekali da nekoga tuku. Očigledno ne treba dovoditi baš svakakve dripce u obezbeđenje a pogotovu ih treba malo obuzdati.

 

Veselje je završeno… ajde da gledamo Nišlije na fusion-u.

PLASMA-ARC MACHINING

Ovde sam bio pravi lokal patriota i išao sam da podržim jedine Nišlije na Exitu. Dobro, možda je i bio neki puštač ploča i CD-ova (tzv. DJ), ali oni su ionako nebitni. Neke ljude iz PMA znam odavno ali vidim i da je došlo do nove postave ? Malu grupu posetilaca oko mene ocenjujem kao pretežno nišlijsku.

Na njihovim snimcima, PAM zvuče baš pristojno (sećam se kada sam ih čuo prvi put, rekoh da konačno i Niš ima neki kasvetan moderni rock bend) ali ovaj koncert im nije bio baš reprezentativan. Na žalost, mislio sam da ću da se opustim i slušam šta bend hoće da kaže ali … jebi ga.

Šta je bilo ? Delovali su prilično izgubljeno i nesigurno na bini i kao da su sve vreme imali nekih problema. Pauze između pesama su bile baš primetne. Baš su delovali početnički, pa mi beše krivo malo. Ali ajde… zvuk ko zvuk, to i ne zavisi toliko od njih tamo. Zvuče blago neuvežbano. Što se tiče muzičkog umeća, bubnjar jednostavno nije bio na nivou zadatka ali ostali mogu da izguraju to što hoće da sviraju. Njima treba pre svega extra bubnjar koji mora da drži ritam ko hronometar, pogotovu ako mešaju ritam mašine sa živim bubnjem.

Što se muzike tiče, mene Plasma pomalo podseća na jedan od mojih omiljenovih bendova Trans Am koji baš tako sirovo meša elektroniku i rock. Ali nije mi jasno zašto mešaju očigledno dobre stvari sa nekim koje su skroz ispod proseka. Ona elektronika sa čvrstim ritmovima i gitarskom podrškom su bingo i zvuče OK ali ono usporavanje i gitarisanje bez potrebe ih mnogo spušta…

Scenski nastup … pa nemaju ga baš. Devojčurak koji peva više od pola koncerta je bila okrenuta leđima, zverala pozadi u ostatak benda i odmahivala drugaricama u prvom redu. Kao da je joj prva svirka šta li ? Sestro budi profi malo, dok si na bini budi ono što treba da budeš, batali drugare naokolo. Uža ima interesantnu facu ala Les Claypool koja se lako pamti, ali mnogo se druži sa pojačalima pozadi – nema ga ič napred. Inače svi su pobegli negde nazad. Basista ima dobru majicu, svaka čast za ideju – I like it ! (jebi ga kad volim originalne majice) 😀

Ono što mi se dopalo kod njih sam snimio malo aparatom i to je dole. Kako se zove ?Nemam pojma, saznaću nekako ?

Evo i najboljih slika :

 

 

 

 

DAN 4

KUD IDIJOTI, THE HIVES, MINISTRY, PEKINŠKA PATKA, SEX PISTOLS

Moja večita ljubav KUD IDIJOTI se ne menjaju godinama jer je to jedan izuzetan bend pre svega divnih ljudi kao što su Sale Veruda i Tusta. Ljudine ! Svaki put kad ih vidim dođe mi da se raspolutim od sreće. Tako je bilo i ovoga puta. malo kasnim ali Miki je stigao pre mene i zauzeo mi borbenu poziciju u samom prvom redu. I napravio mi je naj naj fotku Exita 2008 (malo niže se vidi) 🙂

Kraljevi kontakta sa publikom su čak prepoznali neke Mariborčane u publici 🙂 i uljudno sve pozdravili “ma odakle ste došli”.

Kralj Sale se obrijao i ponovo zaličio na sebe ! Sale zajebi bradu ubuduće 😀

“Mi ćemo preživjeti” … i preživeli su sve ove godine vala !

Ajde Miki molim te napravi jednu fotku večitog klinca sa Idijotima u bckgrnd-u….

Sale je bio raspoložen za jurnjavu po bini ko u stara dobra YU vremena…

 

“Kad sunce opet zađe… ” i ludnica opet !

Auu šta je mladog sveta….!

“Šta će nama skrinovi i lajtovi” lepo reče Tusta. “Samo dobra ekipa”… i dobar bend, dodajem ja

 

I tako dođe kraj još jednom koncertu KUD IDIJOTA… Pod navalom seratonina i endorfina krećem na food stage da se bacim u neku fotelju i popijem nešto jer je pakleno vruće. Kupujem klopu i sedam na stolicu. Nailaze Tanja i Jelena pa čekamo The Hives…

THE HIVES

“MTV punk-rockeri”, “IKEA pankeri”, “pozeri” itd. su samo neke od etiketa koje su The Hives dobijali od Srba tokom ovih dana. Oni su im se odužili odličnim koncertom u kome su nanizali svoje hitiće na opštu radost đetića u publici. Najblesaviji frontmen u zadnjih par godina je i ovoga puta sišao u publiku i to dva puta.

Početak koncerta, “Main offender” kreće a ja i Tanja kasnimo …

 

 

 

“Hate To Say I Told You So” je po meni njihova najpaljevinskija stvar… i naravno svirali su je na kraju.

A onda posle završteka, ja sam napravio najveću stratešku grešku na ovogodišnjem EXITU … potcenjivanje Pekinške Patke.

PEKINŠKA PATKA

Plan je bio sledeći: daj da se za vreme pauze između The Hives i Pekinške Patke umuvam u prve redove, odslušam PP a kasnije doživim (preživim) Sex Pistols na 10m od sebe. Desilo se nešto što sam najmanje očekivao. U prve redove sam se i nekako umuvao ali da mi je neko rekao da će Pekinška Patka onakav haos da napravi, ne bi nikad poverovao !! Ljudi, jer znate zašto nemam nijednu sliku ??? NISAM SMEO DA IZVADIM APARAT jer bi najverovatnije ostao bez istog ! Onoga momenta kad se omatoreli Čonta pojavio, masa ispred bine je proključala bukvalno ! U sledećih pola sata ja sam zamalo ostao bez jedne patike, bio poliven par puta pivom, uletao u šutku i svojom voljom i protiv svoje volje, gurao se, borio za vazduh i bio MOKAR do gole kože. Nizali su se poznati hitovi koje sam godinama slušao po studentskim ‘intelektualnim’ žurkama:”Homburg”, “Biti ružan, pametan i mlad”, “Ori”, “Bela šljiva”, “Kontracepcija”. Lica ljudi oko mene su bila u takvom kezu od sreće i istovremeno smo se udarali ko nenormalni da sam ja u jednom trenutku ladno zamišljao kako pola sata kasnije ponosno ginem tokom “Anarchy in the UK”. U onom haosu primećujem nekog starijeg lika od 40 i kusur godina kako se šutira sa balavcima. Devojčica pored mene pada tako gadno i pravi bolnu grimasu a čim sam je uplašen podigao ona je opet srećno odletela u šutku po još jednu porciju šuta u dupe. Čija li je ovo ćerka svaka mu čast ! 😀 Čonta se siroti ponadao da ima engleza u publici, pa je čak i pitao. Pošto je usledio jasan odgovor da nešto baš i nema engleza (naravno, bilo je smešno očekivati) nastavio je kasnije sa pomalo naivnim izjavama, koje su ipak govorile da je on čika u godinama i da je njegovo vreme ipak bilo neko daaavno 🙂 Patka je zvučala super u prvom redu, sigurno mnogo bolje nego što su ikada mogli da zvuče pre 27 godina. Izveden je i mali performans “poderimo rok”. A kada je Čonta najavio “its better to wear a short hair” to je bio 100% delirijum Exita 2008. Kuku lele.

Završi se i ovo. Ja ošamučen gledam ozarena lica oko sebe i mislim se kako li ću da preživim sledeće…

SEX PISTOLS (ili “Deco, čija ste vi to publika ?”)

Panel iza bine sa logom “Combine Harvester Tour” se pojavljuje za vreme paze. Svetla se gase … mala dramaturgija i oni izlaze! Pojavljuje se i Mr. Lydon aka Johnny Rotten i sa svojim nenormalnim glasom počinje koncert:

“God evening ! Welcome Serbia – We are the Sex Pistols ENJOY!!”

Kreće dobro poznati riff na gitari – “Pretty vacant” ! Vriskovi svuda okolo. Ali odmah zatim ide i veliko iznenađenje : reakcije publike je – mlaka !? Hmm … nižu se stvari.

Nema ni 10% od one energije koju je isporučila PP pre samo pola sata. Ljudi nemoj da se lažemo, jednostavno – nema je ! Pištolji sviraju osetno sporijim tempom nego što poseduju orignalne pesme. Gitara se odvratno čuje bar ovde u prvim redovima.

I dalje mi nije jasno šta se dešava sa ozvučenjem. Zvuk je skroz bezveze…zbunjen sam.

Ljudi ja dobro znam da je ovo punk i da ovde ne treba sve da zvuči kao filharmonija ali kad ne možeš da čuješ onaj freak glas ovog ludaka, kad se gitara tako bezveze čuje a basovi bubnjaju bezveze, kako možeš da kažeš da “tako treba”. Ne, ove ljude ko da je neko bukvalno minirao za pultom. I dan danas mi nije jasno šta se dešavalo. Jel to njihov čovek bio za miksetom ?

“Alo bre Srbi ? jel ste živi ??”

Bilo je očigledno da se i bendu nešto nije dopalo… “Serbiaa ?? You are very quiet ??” pita se Johny odjednom. Ha… znači nisam uobrazio. Neverovatno.

Nešto za šta sam mesecima bio ubeđen da će biti spektakl se pretvara u …

Pokušavam da mi sve to ne smeta, slušamo dalje. Sledi bacanje različitih predmeta na binu, između ostalog je doleteo i toalet papir 😀 Johny je obrisao dupe i komentarisao u stilu “baš lepo … nestašica je toga u Engleskoj”.

Dal smo mi Srbi nenormalni ? Ili je u pitanju nešto drugo. Činjenica je da imamo problema da budemo dobra rock publika. Kao da samo umemo da divljamo na fudbalskim i košarkaškim utakmicama i eventualno tenisu…

Slikam najbolju fotku Johnyja, kao da je pred nama materijalizovao Monkov “Vrisak”… ili se zaprepastio od mlakog prijema srpske publike ?

Sve u svemu … nije baš prošlo baš kako treba. Neverovatno mlak odziv naroda. Dal može sve da se svali na zvuk ? Preslušao sam par dana kasnije snimke na YouTube od ljudi koji su stajali pozadi. Zvuk se izgleda čuo malo bolje ali ovde napred je bilo loše. Povukao sam se pre onog neočekivanog bisa i otišao po energy napitak. Dok sam ispijao … čudio sam se i dalje. Neki od brojnih samoproglašenih novinara-filozofa na Popboksu kaže da je “tako trebalo”, “da su to Sex Pistolsi”. Ja ne znam, mislim da ipak nešto nije štimalo. I publika i energija su jednostavno ZAKAZALI.

A oni JESU legende ma šta bilo to na Exitu 2008. Oni su pravili istoriju i drago mi je da sam ih video uopšte u životu !

A kad već pominjem Energiju … Onome kome je ona trebala mogao je naći u ogromnim količinama na fusion stage-u, gde ju je extremno odašiljao Marky Ramone sa prijateljima.

MARKY RAMONE and friends

ende..